Суд потврдио да Служба предсједника крши закон

Уважавајући тужбу због кршења права на приступ информацијама, Суд је утврдио да Служба предсједника Републике Српске незаконито крије систематизацију радних мјеста и водич за приступ информацијама.

Окружни суд у Бањој Луци уважио је тужбу коју му је поднио потписник ових редова против Службе предсједника Републике Српске због незаконитог одбијања приступа информацијама.

Окружни суд је утврдио да је Служба предсједника прекршила Закон о слободи приступа информацијама Републике Српске одбивши да објави Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, што је урадила под изговором – за Суд неприхватљивим – да је у питању тајни податак.

Окружни суд је, такође, потврдио да Служба предсједника мора да објави и водич за приступ информацијама, којим треба јавности да омогући да се упозна са поступком приступа информацијама под контролом тог јавног органа. Служба је чак тврдила да ни нема такав водич, иако јој је обавеза да сачини и објави водич утврђена Законом, који је ступио на снагу још 2001. године.

Окружни суд је тако потврдио писање Фронтала из октобра прошле године, да Служба предсједника неуставно и незаконито одбија да положи рачуне народу и да га информише о питањима од јавног значаја, чиме подрива нашу демократију.

Подсјећамо, још једном, да народ без тих информација не може да надзире јавну власт и да информисано учествује у демократском процесу, а без тога нема ни Републике.

Служба предсједника ће морати да поступи по пресуди у року од мјесец дана.

Читаву пресуду можете да прочитате у наставку.

Рајчевић би да хитно обесправи студенте

Министарство које води предложило Скупштини да хитно брише законом утврђено право студената да након истека апсолвентског стажа полажу испите уз одговарајућу накнаду.

Народна скупштина Републике Српске би на предстојећој сјединици требало да разматра Приједлог Закона о измјенама и допуни Закона о високом образовању Републике Српске. Обрађивач Приједлога је Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, на чијем челу је Срђан Рајчевић.

У образложењу Пријелдога позива се на Пословник Скупштине, према којем се по хитном поступку може доносити закон када се „уређују питања и односи настали усљед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона би могло проузроковати штетне посљедице по живот и здравље људи, безбједност Републике и рад органа и организација”.

Главнина предложених промјена тиче се усаглашавањa Закона о високом образовању са недавно донесеним, новим Законом о републичкој управи, којим је установљено ново, горе поменуто Министарство, што и није спорно.

Предлаже се, такође, и да се продуже рокови у којима студенти који студирају по старом Закону о универзитету треба за заврше дипломске и постдипломске студије. Ово, дакако, нису околности које нису могле да се предвиде, већ је то „проблем” који је познат већ годинама, те се годинама и продужавају ти рокови.

У Приједлог је, међутим, тихо и под кринком заштите права студената продужавањем рокова, уврштена и одредба којом би се избрисала одредба Закона којом се утврђује право студената којима истекне апсолвентски стаж да наставе да полажу преостале испите, уз плаћање одговарајуће накнаде.

Нејасно је, за почетак, како тај дио Приједлога испуњава услове прописане Пословником за разматрање по хитном поступку, када уопште није ријеч о непредвидивој околности, нити би недоношење таквог рјешења проузроковало било какве штетне посљедице по живот и здравље људи или безбједност Републике и рад органа и организација.

Поред тога, бесмислено је и образложење тог дијела Приједлога. Тако се наводи да „у Закону постоји одредба […] којом је прописано да високошколска установа својим актом регулише правила студирања апсолвената”, те да се „[у] примјени Закона одредба која се брише показала […] као непотребна”.

Брисање законом утврђеног права правда се, дакле, тиме да то право ионако признају извршни органи, па и нема смисла да се оно гарантује законом. Илити – нема потребе за законом, јер извршни органи ионако поштују закон!

Скупштински одбори ће разматрати Приједлог у понедјељак, 4. марта 2019. године. Сви који овим Приједлогом – или било којим другим – нису задовољни, могу да се обрате надлежним скупштинским одборима путем контакт обрасца или путем телефона посланичких клубова, истакнутих на веб страници Скупштине.

Приједлог ће да разматрају скупштински Законодавни одбор, Одбор за питања дјеце, младих и спорта и Одбор за образовање, науку, културу и информисање (на овим везама можете да видите ко сједи у тим одборима). Контакт-подаци Министарства које је обрађивач Приједлога, доступни су овдје.