Агенција за заштиту личних података: противправан Приједлог Изборног закона

Условљавање остваривања бирачког права давањем биометријских отисака прстију, што се предвиђа предложеним измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине, представљало би недопуштено и неоправдано мијешање у права грађана, а нарочито у њихово право на приватност.

Унаточ оваквом мишљењу Агенције за заштиту података о личности БиХ, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ је почетком марта усвојио Приједлог Закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, и он се сада налази на дневном реду текуће сједнице Дома народа ПС БиХ. Осим што би се отисци прстију бирача узимали на бирачким мјестима, они би се, према Приједлогу, такође похрањивали и у Централном бирачком списку.

У наставку преносимо одговор Агенције, тачније њеног директора Петра Ковачевића, на наша питања о проблему похрањивања биометријских отисака прстију у Централном бирачком списку и њиховог узимања на бирачким мјестима:

Агенција је на Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине доставила мишљење Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у којем је оспорила увођење обраде отиска прста гласача на изборима.

Наиме, податак о отиску прста је биометријски податак и спада посебну категорију података, чија је обрада сходно члану 9. став (1) Закона о заштити личних података („Службени гласник БиХ“ бр. 49/06, 76/11 и 89/11, у даљњем тексту: Закон), забрањена, осим у случају изузетака из става (2) истог члана који нису примјењиви за предметну обраду. Такође, када се врши аутоматска обрада посебне категорије података, законом мора бити предвиђена и одговарајућа заштита (члан 9 и 10. Закона).

Без обзира на предложену законску норму, која би формално била правни основ, намеће се питање неопходности обраде овог података те који легитимни циљ се треба остварити задирањем у приватност свих бирача у овој мјери. Агенција није утврдила да постоје релевантни и довољно јасни разлози који би били оправдани реалном друштвеном потребом и легитимним циљем који се жели постићи обрадом овог личног података.

Сходно Изборном закону Босне и Херцеговине идентитет бирача се утврђује на основу важеће личне исправе (лична карта, пасош и возачка дозвола), што је у складу и са другим законима којим је прописано да се наведеним документима доказује идентитет. Стога је немогуће оправдати захтијев да грађани чији идентитет је на бирачком мјесту утврђен на основу важећег идентификационог документа, морају „дати“ отисак прста да би остварили бирачко право.

Неспорно је да је потребно обезбиједити регуларне, поштене и фер изборе, али остваривање тог циља не може се вршити претјераним задирањем у приватност грађана на начин да се исти ради остваривања демократског и грађанског права условљавају обрадом биометријских података.

Обрада биомтеријских података представља посебно инвазиван и ризичан продор у приватност појединца.

Обрада биометријских података дозвољена је само када је нужна и неопходна (нпр. расвјетљавање кривичних дијела, идентификација починилаца и сл.), а увођење биометријских мјера само ради контроле изборног процеса је прекомјерно и несразмјерно те на тај начин представља непотребно задирање у приватност појединаца.

Несразмјерност се огледа и у чињеници да грађани идентификационим документом доказују идентитет пред судом, овлаштеним службеним лицима, да могу прећи државну границу, располагати некретнинама, кредитно се задужити и сл., а са друге стране исти идентификациони документ не би био довољан за идентификацију пред бирачким одбором.

Уколико би предложено законско рјешење било усвојено, исто би формално представљало законски правни основ за обраду отиска прста бирача али и кршење права на приватност појединаца, обзиром да би бирачи били условљени да дају отисак прста, уколико желе остварити бирачко право.

При томе, сагласност бирача никако не може бити правни основ за обраду личних података од стране јавних органа чији се рад заснива на законским овлаштењима и не зависи од воље појединаца.

Агенцију смо питали и да ли би, у складу са својим надлежностима и Законом о заштити личних података БиХ, кажњавала органе изборног процеса уколико би обрађивали биометријске отиске прстију гласача и тиме условљавали остваривање њиховог бирачког права, али нам на то нису одговорили.

РС спала на мање од милион становника, ФБиХ испод два, БиХ испод три

Република Српска је свој својеврсни психолошки праг, ходећи унатраг, прешла још 2016, а остатак државе и раније. Ријеч је о службеним подацима из анкета о радној снази које редовно спроводе и објављују ентитетске и државне институције, али које у јавности, чини се, никако да одјекну.

Повјерујемо ли Агенцији за статистику Босне и Херцеговине, попис из 2013. нам је показао да је тада у Републици Српској живјело 1.228.423 људи. Ако нам је, пак, дражи Републички завод за статистику Републике Српске, било нас је нешто мање – 1.170.342.

Међутим, резултати анкете о радној снази коју сваке године спроводи Републички завод казују нам да је ситуација мало другачија. Према анкети спроведеној у пописној 2013. години, у Републици Српској је живјело око 1.033.000 становника. Већ 2016. тај број је спао на 974.000, а током 2017. још ниже, на 943.000.

Пад је још већи у Федерацији Босне и Херцеговине. Тамо је, према резултатима пописа, 2013. живјело 2.219.220 људи, док је по анкети о радној снази Федералног завода за статистику Федерације Босне и Херцеговине тај број исте године износио око 1.958.000 особа. По анкети спроведеној прошле године, у ФБиХ је остало 1.728.000 становника.

Подаци за Дистрикт Брчко се и на попису и кроз анкете прикупљају засебно, и за то је задужена Агенција за статистику. По њиховим подацима, тамо је 2013. живјело 83.516 (попис) односно око 60.000 људи (анкета). Та бројка је опадала све док се 2017. није подигла на око 63.000, али се у билтену Агенције за статистику наглашава да је тај податак „мање сигуран”.

Када се подвуче црта, подаци за читаву Босну и Херцеговину су сљедећи. Након што нас је 2013. пописано 3.531.159, а анкетом исте године утврђено да нас има тек 3.050.000, та бројка се већ наредног љета осула на око 2.982.000 (анкета, 2014). Према најновијим подацима, у Босни и Херцеговини живи тек 2.734.000 особа (анкета, 2017). Прије рата, унутар истих граница побројано је 4.364.649 житеља, што значи да је Босна и Херцеговина у међувремену изубила нешто мање од данашње популације Федерације Босне и Херцеговине или скоро једну и по данашњу популацију Републике Српске.

Шта је анкета о радној снази?

Ово су кључне информације, преузете из билтена Агенције за статистику, о анкети спроведеној 2017. године (за претходне године је број обухваћених домаћинстава сличан, а методологија је иста):

Анкета о радној снази је истраживање којим се прикупљају подаци о основним карактеристикама радно способног становништва, на основу којих се врши процјена укупне радне снаге у земљи, као и подаци о демографским, образовним, социо-економским и другим карактеристикама становништва. Главни циљ овог истраживања је добивање података о три основна, међусобно искључива, контигента становништва: запослених, незапослених и неактивних особа. Подаци су, такођер, и у функцији праћења, мјерења и оцјењивања економских и друштвених кретања у Босни и Херцеговини.

Анкетом је обухваћено 10.629 домаћинстава, и то: 6.196 у Федерацији БиХ, 3.376 у Републици Српској и 1.057 у Брчко дистрикту БиХ. Анкету о радној снази је провела Агенција за статистику Босне и Херцеговине у сарадњи са Републичким заводом за статистику Републике Српске и Федералним заводом за статистику Федерације Босне и Херцеговине. Извор података за ниво Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта БиХ је Агенција за статистику Босне и Херцеговине. Извор података за ниво ентитета је Републички завод за статистику Републике Српске и Федерални завод за статистику Федерације Босне и Херцеговине.

Узорак је дизајниран као стратифициран двоетапни случајни узорак. Пондери су израчунати у двије етапе. У првој је етапи сваком одабраном домаћинству придружен пондер као инверзна вриједност вјероватноће избора сваког домаћинства. У другој је етапи урађено прилагођавање на основу неодзива. Није урађена постстратификација, односно прилагођавање пондера у складу са старосним групама и сполу због непостојања поузданих процјена становништва у вези са сполом и старосним групама. Стопа неодзива у Анкети је 25,4% у оквиру које је стопа одбијања 7,4%.

Билтени Агенције са резултатима анкета о радној снази могу се преузети овдје, а резултати пописа су доступни овдје.

За Фронтал.РС