Предсједник по наредби суда објавио уговор о прослави Дана Републике Српске

Уговор о организацији 9. јануара мјесецима је у палати Републике скирван од јавности, све док Окружни суд у Бањој Луци није наложио Служби предсједника Републике да поступи у складу са Законом о слободи приступа информацијама.

Служба предсједника Републике Српске обично крајем године расписује јавни позив за достављање понуда за организацију Дана Републике Српске. Исто је учинила и у децембру 2016. поводом предстојећег 9. јануара, до тада најконтроверзнијег и најпомпезнијег захваљујући Уставном суду Босне и Херцеговине, који га је прогласио неуставним.

Потписник ових редова је том приликом од Службе предсједника, а на основу Закона о слободи приступа информацијама Републике Српске, тражио да му достави податке о понуђачима који су се јавили на позив и копију уговора закљученог са побједником. Међутим, умјесто тих информација стигло је једино штуро обавјештење о току те јавне набавке.

Због тога је услиједила тужба пред Окружним судом у Бањој Луци против институције предсједника Републике. Суд је у октобру 2017. пресудио да је Служба предсједника прекршила закон, те јој је наложио да то исправи.

Поступајући по пресуди, Служба предсједника је у новом одговору обзнанила да је понуду на јавни позив доставила само бањолучка „Ре:Публика”, коју је основала Андреа Вуковић (удато Јаглица), бивша уредница издања „Недељника” за Републику Српску. Како се наводи на њиховој веб страници, ријеч је о предузећу за „савјетовање и професионалну подршку у стратешком и кризном управљању информацијама и порукама у области корпоративног и политичког комуницирања.”

„Ре:Публика” је своје пословање започела веома успјешно. Регистрована у децембру 2015. пред Окружним привредним судом у Бањој Луци, већ мјесец дана касније побиједила је на јавном позиву за организацију Дана Републике Српске. Иако је прослава те године била доста скромнија него наредне, уговор за 2016. био је нешто скупљи од уговора за 2017 – први је грађане коштао 499.590 КМ, а други 498.280 КМ. Успјех се наставио и ове године, па је Дан Републике Српске и трећи пут организовала „Ре:Публика”, али по нешто јефтинијој цијени него раније – 494.091 КМ.

Читав уговор којег су потписали Душко Јаглица, директор „Ре:Публике”, и Синиша Каран, генерални секретар Службе предсједника, можете да прочитате у прилогу.

Влада предлаже: Понављачи без постигнућа – законите студентске вође

Народној скупштини Републике Српске упућен је нацрт закона којим се укидају услови за чланство и предсједовање у студентским парламентима.

На универзитетима Републике Српске сваке се године одржавају избори на којима студенти бирају своје представнике, а кандидовати се могу редовни студенти који не обнављају годину. Они који засједну у студентски парламент убрзо и сами бирају предсједника тог тијела, и то из реда оних чланова који су „у досадашњем школовању [постигли] изузетне резултате и [дали] допринос афирмацији питања од значаја за студенте.”

Ове услове прописује важећи Закон о студентском организовању. Међутим, годину и по дана након његовог усвајања у јуну 2016. године, Влада Републике Српске је Народној скупштини Републике Српске упутила нацрт закона којим би ти услови били избрисани.

Тако би убудуће на изборне листе могли да доспију и студенти који обнављају годину, што се у Нацрту образлаже тврдњом да је „важећим Законом о високом образовању прописано да студент задржава статус редовног студента и када обнавља годину (тј. да редовни студент може студирати дупли број година колико траје студијски програм који студира)”.

Иако је то тачно, статус редовног студента је на тај начин уређен још 2010. године. Логично је, стога, закључити да је циљано успостављен садашњи двоструки критеријум, тј. и да је кандидат редован студент, и да не обнавља годину.

За разлику од нејасног објашњења скидања „забране за обнављаче”, у Нацрту се уопште не образлаже потпуно укидање изузетних резултата и доприноса афирмацији питања од значаја за студенте као важних услова за избор предсједника студентског парламента.

Нацртом је предложено и подизање, са трећине на половину, минималног броја чланова студентског парламента на чији захтјев мора да се сазове сједница. Будући да по новом правилу „опозициони” представници не би могли присилити студентску скупштину да се састане и размотри неко питање, њиме би се заправо утврдила самовоља већине. (Пословник Народне скупштине такође обавезује њеног предсједника да сазове сједницу на захтјев трећине народних посланика.) Унаточ томе, Влада ни ову измјену није покушала да оправда.

Због свега тога, Нацрт је забринуо Удружење грађана „РеСтарт Српска”. Они су и раније критиковали стање у високом образовању, па су то учинили и сада.

„[М]ожемо слободно рећи да се предложеним нацртом смањује ниво демократије у самом студентском организовању, а истовремено успјеси студената запостављају”, казао нам је Стефан Благић, предсједник РеСтарта. Он истиче да, уколико „успјех у процесу студирања није једно од мјерила за адекватно студентско представљање, онда заиста не знамо шта би могло бити.” Сматра и да би усвајање ових измјена деградило квалитет студентског организвања јер се њима „подстрекује просјечност, а не изврсност.”

Благић напосљетку поручује да ће РеСтарт разговарати са недавно изабраним руководством Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци. Од нових студентских представника ће тражити да реагују како би се спријечило усвајање „наведених лоших законских рјешења”.

Фронтал.РС се већ обратио Студентском паралменту како бисмо упознали јавност са њиховим виђењем ове ствари, али нам до објављивања овог текста нису одговорили. Ништа говорљивији нису били ни у Влади, па тако нисмо сазнали која је сврха предложених измјена, шта се њима настоји постићи и како су оне оправдане јавним интересом.

Судбина Нацрта

Народна скупштина ће сљедеће седмице разматрати Приједлог дневног реда 23. редовне сједнице, на који је уврштен и Нацрт Закона о измјенама и допуни Закона о студентском организовању. Усвоји ли такав дневни ред, одлучиваће и о самом Нацрту.

Након његовог усвајања и јавне расправе, уколико буде одржана, нацрт – тада већ приједлог – враћа се натраг у скупштинску порцедуру, гдје га прво разматрају надлежни скупштински одбори. Послије тога, народни посланици дају коначну ријеч о приједлогу.