Студентске организације противзаконито крију информације о финансирању и пројектима

Унија студената Републике Српске и Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци, супротно законској обавези, скривају од јавности кључне информације о свом финансирању и оствареним и неоствареним пројектима.

Одговарајући на оптужбе Удружења грађана „РеСтарт Српска” да студентски представници расипнички троше новац грађана (окривили су их да су појели 1000 КМ једном приликом, попили 600 КМ пива другом и загубили 8000 КМ трећом), предсједник Уније студената Републике Српске Ратко Савић је недавно устврдио да је све што они раде транспарентно. Пошто ће студенти бањолучког Универзитета у уторак поново бирати своје заступнике, одлучили смо да провјеримо Савићеве наводе и испитамо рад наших највећих студентских организација.

Тражили смо од Уније студената, кровне асоцијације свих студентских скупштина, да нам достави правилник о расподјели средстава, програме рада, финансијске планове, извјештаје о пословању и годишње обрачуне. Доношење поменутих докумената предвиђа Статут Уније студената и они представљају, по Закону о слободи приступа информацијама, јавно добро од вриједности – информације „неопходне за демократски процес”, којима свако има право да приступи јер то „промовише већу транспарентност и одговорност тих јавних органа”. Унаточ законској обавези, Унија студената не само да нам није прослиједила те папире, већ нам није ни одговорила на захтјев.

Обратили смо се и Студентском парламенту Универзитета у Бањој Луци, тијелу чије чланове студенти непосредно бирају и које према Закону о студентском организовању треба да „заступа и штити интересе студената и даје допринос друштвеним, културним, академским или физичко-рекреативним потребама студената, на основу демократских принципа и у складу са [тим] законом.” Захтијевали смо да нам пошаљу годишње финансијске извјештаје и записнике у којима би, како то закон налаже, требало да представљају своје завршене и незавршене пројекте и активности.

„Што се тиче финансијских извјештаја Студентски парламент нема свој рачун и није правно лице. Све наше финансије иду кроз рачун Универзиета у Бањој Луци и финансијску службу Универзиета у Бањој Луци, те се са овим захтјевом евелтуално можете обратити Универзиету”, одговорили су нам из Студентског парламента. Иако би по Закону о студентском организовању ипак требало да доносе годишњи финансијски извјештај, предсједник те установе Жељко Сладојевић нам је и у телефонском разговору потврдио да то не чине. Каже да се финансирају по пројектима, па по пројектима састављају и извјештаје.

Студентски парламент је такође одбио да нам дâ копије записника са пописима пројеката правдајући се да су то „интерни документи и доступни су само члановима Скупштине Студентског парламента.” Закон о слободи приступа информацијама заиста дозвољава јавним органима да ускрате одређене информације, али да би то учинили морају да докажу, прво, да је то потребно ради заштите неког законитог интереса (попут приватности или државне безбједности) и, друго, да би објављивање више штетило јавном интересу него што би му користило. Студентски парламент није доказао да је испуњен иједан од тих услова.

Будући да Закон о студентском организовању задужује студентске представнике и да Министарству просвјете и културе Републике Српске подносе годишње финансијске извјештаје, обратили смо се и тој институцији. Они су нас обавијестили да не располажу таквим извјештајима Студентског парламента и Уније студената. Док је јасно да Студентски парламент није могао да преда поменуте извјештаје Министарству када их ни не саставља, није јасно зашто то није учинила Унија студената. Покушали смо да сазнамо, али нам на питање упућено електронском пошом нису одговорили. Баш као ни на захтјев.

Овакво поступање Уније студената и Студентског парламента није изненадило оне који су покренули причу о начину на који студентски представници троше јавна средства. „Нас не чуди таква ситуација, јер да је све транспарентно никада не би ни могло доћи до свих оних афера гдје је новац студената трошен у њихове личне сврхе. Очигледно је да појединци настоје да остваре свој лични интерес преко студентског организовања. Оно што је заиста поражавајуће је чињеница да је хиљаде и хиљаде марака једноставно нестало, а нико ништа не ради по том питању”, прокоментарисали су из Удружења „РеСтарт” одлуке студентских организација да не објаве тражене информације од јавног значаја.

За Фронтал.РС

Ћеранић постао декан захваљујући измјенама Статута Универзитета у Бањој Луци

Универзитет у Бањој Луци је у марту, измијенивши свој Статут, снизио критеријуме за именовање декана на тој јавној установи. Тиме су отклоњене све формалне препреке да Предраг Ћеранић постане декан умјесто в. д. декана бањолучког Факултета безбједносних наука, па је почетком јула и именован на тај положај.

Недавна буна студентских представника на Универзитету у Бањој Луци, прије него што је и сама утихнула, успјела је да скрајне једну од афера које су јој претходиле. Ријеч је о сада већ помало заборављеном али донедавно прилично спорном постављању Предрага Ћеранића, човјека блиског највишем врху власти Републике Српске, за вршиоца дужности бањолучког Факултета безбједносних наука.

Поједини медији су својевремено тврдили да је Ћеранић засјео на чело новооснованог факултета под утицајем министра унутрашњих послова Републилке Српске Драгана Лукача и политичким притиском предсједника Републике Српске Милорада Додика. Оптуживали су – било посредно, било непосредно – и тадашњег ректора Универзитета Милана Матаругу да је бившег обавјештајца именовао незаконито.

Све се вртило око чл. 57. ст. (2) Статута Универзитета, који је прописивао да се декан бира „из реда редовних, односно ванредних професора”, а не доцената, што је Ћеранић био и остао. Матаруга њега, међутим, није именовао за декана, већ за в. д. декана, а важећи прописи не разјашњавају да ли у обје те ситуације важе иста правила. Једино се у чл. 58. ст. (7) Статута установљава да, „[у]колико се предлагање кандидата за декана […] не изврши до истека мандата досадашњем декану, ректор Универзитета именује лице које ће дужност декана обављати до избора декана, а најдуже шест мјесеци од дана истека мандата”. Мада је нејасно да ли је Ћеранић дошао на положај в. д. декана законито, јасно је да тада још увијек није могао да постане декан. У томе га је спречавао чл. 57. ст. (2) Статута, али не задуго.

Сенат Универзитета крајем марта ове године предлаже, на захтјев Министарства просвјете и културе Републике Српске, да незгодна одредба убудуће гласи: „Декана именује и разрјешава ректор на приједлог вијећа факултета/Академије из реда наставника у научно-наставном/наставно-умјетничком звању који је запослен са пуним радним временом на Универзитету у Бањој Луци и члан је вијећа те организационе јединице.” Министарство мјесец дана касније даје сагласност на Приједлог Сената, те Ћеранић од тада, као доцент, испуњава све формалне услове да постане декан.

Након што су измјене Статута ступиле на снагу, Наставно-научно вијеће ФБН-а предлаже тадашњем ректору Матаруги да именује Ћеранића за декана, што он почетком јула ове године и чини. Захваљујући измјенама највишег правног акта Универзитета, Ћеранић коначно постаје декан ФБН-а.

Будући да је Матаруга, по ректорској функцији и без права гласа, предсједавао Сенатом када је измијењен Статут, питали смо га зашто су снижени критеријуми за именовање деканâ, како јавни интерес оправдава такве измјене Статута и колико је на њихово доношење утицала чињеница да Ћеранић без њих није могао да постане декан ФБН-а. Матаруга нам је одговорио „да се радило о усаглашавању одредби Статута УниБЛ са Законом о Високом образовању у РС. Наиме, поједине одредбе Статута (усвојеног 2008, потом 2012 – истичем чију валидност потврђује Министарство просвете и културе у Влади РС) су биле ’оштрије’ или са већим критеријумима дефинисале процедуре и услове избора декан[а] него што је то дефинисано у Закону о високом образовању. Значи закон дозвољава наставно звање, а наш Статут само звање ванредног и редовног професора”. Из Министарства су нам на исти начин образложили зашто су тражили да се Статут измијени, с тим да је Матаруга додао и да је на Универзитету у Источном Сарајеву „значајан број декана у наставном звању – доцент.”

Иако су и Министарство и Матаруга у праву када кажу да по Закону о високом образовању Републике Српске декани могу да буду сви наставници, што укључује и доценте, ипак занемарују једну важну ствар – закон на који се позивају донесен је још 2010. године. Њихови одговори, дакле, не објашњавају зашто су и Универзитет и Министарство чекали читавих седам година да приону усклађивању Статута са Законом – уколико је то заиста било неопходно – већ су то учинили тек када се човјек близак самом врху власти заинтересовао за положај на који без тих измјена није могао да буде именован.

Ћеранићу смо електронском поштом у четвртак упутили питања о измјенама Статута и његовом именовању, али он на њих није одговорио до објављивања овог текста.

Бивши ректор је био нешто говорљивији. Упитан какви би по њему требало да буду услови за именовање декана, Матаруга нам је рекао да је „препознат на УниБЛ као неко ко је тражио оштрије, јаче, веће критеријуме по свим питањима, али поштујући законске одредбе”. Он се у новембру ове године повукао са ректорске функције под притиском студентских представника незадовољних стањем на Универзитету и предвођених Ратком Савићем, некадашњим секретаром градишких омладинаца Савеза независних социјалдемократа и садашњим предсједником Уније студената Републике Српске. Непосредни окидач за протесте било је откривање случаја сексуалног узнемиравања на бањолучком Технолошком факултету, а студентске организације су том приликом пред Универзитет изнијеле осамнаест захтјева. Ниједан се није тицао измјена Статута и Ћеранићевог именовања.

Након Матаруге, којем је само мјесец дана раније истекао мандат у бањолучком одбору СНСД-а, у ректорску фотељу ускоро је сјео Радослав Гајанин. За разлику од свог претходника, он је обновио мандат у истом градском одбору највеће владајуће странке у Републици Српској.

За Фронтал.РС