Додик станове продао за 143.000 €, нејасно поријекло 57.000 €

Након што је објелодањено да је у земљу из Србије унио 200.000 € у готовини, Милорад Додик je јавности поријекло тог новца правдао продајом двају својих београдских станова. Међутим, уговори у посједу Фронтала откривају да је Додик те станове продао доста јефтиније – за 143.000 €.

„[Ј]а сам, радећи послове које сам радио, ’89 – ’89. године! – и ’90. године у Београду купио и имао седам станова. […] Остала су два. […] Ја сам то покушавао дуже вријеме да продам и нисам успијевао, и показала се прилика да то учиним недавно. Значи, ево, ту су уговори о продаји тих станова. Новац је плаћен са банака које су дале кредит купцима и то је дошло на мој рачун. И онда [сам] дошао у позицију, за неке породичне потребе ми је требао новац, и тај новац сам дигао уредно са рачуна ове Комерцијалне банке, […] отишао на границу са Србијом, пријавио да тај новац износим, дошао у Босну и Херцеговину и на граничном прелазу пријавио тај новац. Мислим, све сам урадио у складу са законом.”

Тим је ријечима Милорад Додик, предсједник Републике Српске и Савеза независних социјалдемократа, крајем јуна образлагао поријекло 200.000 € (око 391.000 КМ) у готовини коју је нешто раније пренио у нашу земљу. Тада је водитељу „Телеринга” Мати Ђаковићу показивао и уговоре о продаји поменутих станова, смјештених на београдском Булевару краља Александра. Пошто су документи били подалеко од камере, гледаоци су могли само да назру њихов садржај, али не и да разазнају уговорену цијену; у томе им није помогао ни новинар јавног радио-телевизијског сервиса који је са Додиком разговарао. Но, Фронтал је те уговоре прибавио, мада дјелимично цензурисане, и сада их такве и објављује.

Додик је прво почетком јула 2016. године уговорио продају једног од станова за износ од 68.000 € (око 133.000 КМ), а из пратеће нотарске потврде произилази да је вриједност те некретнине нешто више од 13.000.000 динара, што је по тадашњем курсу износило око 107.000 € (око 209.000 КМ). Затим је крајем октобра исте године уговорио и продају другог стана на истој адреси, истовјетне површине од 78 м² и вриједности, али по другачијој цијени – 75.000 € (око 147.000 КМ). Оба стана су, дакле, продана за укупно 143.000 € (око 280.000 КМ).

Кабинету предсједника Републике јутрос смо упутили питања о овом случају на која је Додик требало да одговори, али до објављивања овог текста нисмо добили повратну информацију. Грађани су тако остали без објашњења о поријеклу 57.000 € (око 111.000 КМ), колика је разлика између Додикове зараде на основу уговора о продаји двају станова и износа готовине који је пренио преко границе.

За Фронтал.РС; фото: РТРС/YouTube

Република Стихијска

Сјећате ли се када сте први пут чули своје име?

Није ни вијек прошао откако се Твртко I у Милешеви крунисао за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна, а краљевина му је без озбиљније борбе већ пала под Османлије. Нови господари су те трагичне 1463. године своју благонаклоност домаћем становништву исказали одрубивши главу њиховом краљу Стефану Томашевићу, посљедњем владару лозе Котроманића и Твртковом праунуку. Можда је то била ствар средњовјековног протокола, а можда их је на то нагнало и изненађење које су војници погубљениковог претка приредили Турцима на Косову пољу 1389. године, гдје су се, раме уз раме са осталим српским ратницима, одупирали њиховој најезди.

Шта год било, овдје се нећемо бавити средњовјековним падом српских земаља, већ једним много свјежијим, од којег се још увијек модримо. Сагледаћемо, наиме, како је Босна изнова шаптом пала, и то, ни мање ни више, него 12. августа 1992. године усред Бање Луке. Тада је у Босни и Херцеговини већ мјесецима буктио рат. Муслимани и Хрвати су хтјели да из Југославије извуку и ту републику и њене Србе, чиме би их одвојили од остатка њихове нације, а ови су се томе као један од три државотворна народа плебисцитарно успротивили. Увидјевши да се његово уставно право и његова политичка воља не поштују, српски народ с ове стране Дрине прогласио је своју државу. Пошто државу није довољно само прогласити, већ је ваља потом и градити, у крајишкој се љепотици тог августовског дана састао један невесели збор – Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Ни пола године није прошло откако су донијели Устав, а на дневном реду им се већ нашао седми амандман. И то какав: њиме је требало преименовати државу!

Настави да читаш…

Референдумски дежа ви

Лијево – одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ објављена у априлу 2011. године (Службени гласник Републике Српске бр. 45/2011). Десно – вијест о одустајању од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ објављена у мају 2011. године (Блиц).

За Фронтал.РС